Opšta pravila u vezi registracije i korišćenja poljoprivrednih dronova-šta moramo da znamo

Sve više je poljoprivrednih proizvođača, kompanija, koje u svoju praksu uvode dronove, kako za različita spektometrijska snimanja, tako i one namenjene za apliciranje sredstava za zaštitu bilja kao i granulisanih materijala. Šta su i koje obaveze ima korisnik drona? Da li je potrebno polagati ispit o poznavanju vazuhoplovnih propisa, da li osigurati ove bespilotne letelice kao i da li je i kome potrebno prijaviti let dronom? O ovome smo razgovarali s dipl. Inž. Vojislavom Jovanović iz beogradskog preduzeća "Livona" koje ima bogatu trinaestogodišnju praksu u radu sa različitim vrstama dronova, kroz različite usluge koje pruža korisnicima. To znači da "Livona" koristi dronove još od vremena kada nije ni postojala zakonska regulativa,  a najviše iskustva preduzeće ima u inžinjerskim primenama, posebno u oblasti geodezije i poljoprivrede. U firmi je među zaposlenima 11 sertifikovnih dronista, a šest dronova registrovano je u Direktoratu za civilno vazduhoplostvo. Ako se ovome doda i podatak o hiljade uspešno realizovanih letova dronom, jasno je zašto je preduzeće "Livona" pravo mesto za odgovore na pitanja o zakonskoj regulativi, opštim pravilima korićenja i registraciji dronova.

Primenu bespilotnih vazduhoplova ili dronova, što je ustaljen naziv u Srbiji, od 2016.  reguliše Direktorat za civilno vazduhoplovstvo, koji je i definisao zakonske odredbe.  Različite bezbednosne procedure prilikom letenja, klase dronova, zone letenja, regulativu u vezi prijave letova, obavezno polaganje ispita iz polaganja vazduhoplovnih propisa, registaciju dronova i drugo.

-Zakon  o bespilotnim vazduhoplovima se ne odnosi na sve dronove. Tako se ne primenjuje za korišćenje dronova koji su lakši od 250 g kao i na dronove čija brzina kretanja ne prelazi 19 m/s. Takođe, regulativa se ne odnosi na upotrebu dronova u zatvorenom prostoru, navodi Jovanović i napominje da Zakon prepoznaje četiri različita rejona leta bespilotnih vazduhoplova.   

Rejoni letova bespilotnih vazduhoplova-dronova

Rejon 1 podrazumeva letenje u neizgrađenom i nenaseljenom području u  kojem nema ljudi. Rejon 2 je izgrađeno, ali nenaseljeno područje u kome postoje građevinski objekti koji nisu namenjeni za stalni život. Rejon 3 je naseljeno područje u kojem postoje građevisnki objekti za stalni život i boravak stanovništva, a Rejon 4 su centri  gradova, gusto naseljena područja, urbane centralne i gradske zone kao i sva područja na kojima se  okuplja veliki broj ljudi. Rejoni 1 i 2 su najčešće dozvoljeni za slobodno letenje do određenih visina, dok je letenje u rejonima 3 i 4 dozvoljeno samo uz prethodnu prijavu odgovorajućim institutucijama u skladu sa Zakonom koji reguliše Direktorat za civilno vazduhoplovstvo. Primena poljoprivrednih dronova za prskanje podrazumeva uglavnom letenje u rejonu 1, pošto se lokacije leta uglavnom odvijaju na poljoprivednom  zemljištu na kojem  nema izgrađenih objekata, nema urbanog područja, nema ljudi pa samim tim se ne ugrožava bezbednost stanovništva.

Podela dronova prema klasi

Dronovi  se razvrstavaju u četiri kategorije koje definiše njihova masa. Kategorija 1 su dronovi  lakši od 900 grama, zatim  sledi kategorija  2, od 900 g do 4 kg, pa onda 3 od 4 kg do 25 kg i kategorija 4 od 25 kg do 150 kg.

-Poljoprivredni dronovi XAG koje zastupa preduzeće "Livona" kao i oni ostalih proizvođača prema svojoj masi pripadaju kategoriji 4. Poštujući Zakon, sve dronove kategorije 3 i 4 potrebno je registrovati, to jest prijaviti u evidenciji civilnih vazduhoplova u Direktoratu za civilno vazduhoplovstvo. Dodatno, registraciji podležu i dronovi iz kategorije 1 i 2, ali samo u okolnostima kada se letovi izvršavaju na visinama većim  od 100 m, ili u  blizini aerodroma, na  udaljenostima većim od 500 m od operatera, zatim prilikom  letenja u blizini ljudi kao i u drugim specifičnim okolnostima, objašnjava Jovanović i dodaje da Zakon definiše maksimalnu visinu leta do 100 m, maksimalnu udaljenost drona od operatera do 500 m i horizontalnu udaljenost od ljudi koja ne sme da bude manja od 30 m.

‍

Polaganje ispita o poznavanju vazduhoplovnih propisa

Bez obzira na klasu dronova i rejon njihove upotrebe, preporuka je da svaki  punoletan operater drona, odnosno korisnik, položi ispit iz poznavanja vazduhoplovnih propisa. Ispiti se obavljaju jedanput mesečno u Direktoratu za civilno vazduhoplovstvo u Beogradu, a raspored ispita se može videti na  sajtu Direktorata. Ispit se  sastoji od testa koji se polaže zaokruživanjem tačnog odgovora, jednog od četiri ponuđena.  Da bi se položio ispit, potrebno je da kandidat ima 75 posto tačnih odgovora. Nakon položenog ispita kandidat dobije potvrdu kojom  postoje sertifikovani operater bespilotnog vazduhoplova ili moderno dronista. Osim polaganja ispita o poznavanju vazduhoplovnih propisa Zakon nalaže i registrovanje svih dronova klase 3 i 4.  

Registracija drona

Sve poljoprivredne dronove koji se koriste za prskanje potrebno je registrovati. Registracija se radi jednokratno, odnosno jednom se podnosi zahtev za registraciju.

-Registracija, to jest upis dronova u evidenciju civilnih vazduhoplova podrazumeva popunjavanje odgovarajućeg formulara koji je takođe dostupan na sajtu Direktorata. Pri tome je uz dostavljanje odgovarajuće dokumentacije, potrebno platiti odgovoarajuće administrativne takse kao i obavezno osiguranja od potencijalne štete nanete trećim licima. Preduzeće "Livona" svojim klijentima i korisnicima uvek izlazi u susret i pomaže prilikom procedure registracije drona kao i pri polaganju vazduhoplovnih propisa, kaže Jovanović.  

Prijava letova drona

Kada se koriste poljoprivredni dronovi njihove letove je potrebno prijaviti samo za let u određenim rejonima i za određene brzine. Zahteve za letove iznad gradskih industrijskih zona kao i iznad značajnih infrastrukturnih objekata je potrebno prijaviti Operativnom centru sistema odbrane to jest vojsci, Direktoratu za civilno vazduhoplovstvo i kontroli leta i  tek nakon pristizanja njihovih odobrenja može se  pristupiti letenju. Nakon završenih  letova, potrebno je podatke o snimanju predati  vojci na njihovu dalju analizu radi dobijanja dozvole za dalje rukovanje. Međutim, važno je napomenuti da poljoprivedni dronovi uglavnom ne podlažu regulativi prijava, kako naglašava Jovanović, s obzirom na to da se letovi izvode na malim visinama, do 5 m, i odvijaju se u rejonima 1 gde nema naseljenih mesta, nema ljudi i ne ugrožava se bezbednost stanovništva.  

U praksi, primena poljoprivrednih dronova, s obzirom na to da se uglavnom koriste u zonama bez ljudi, na kontinuiranim praznim površinama, nema ograničenja u vezi udaljenosti od operatera, odnosno niko neće praviti pitanje ako se tretira parcela dužine jednog kilometra. U poljoprivredi, osim u određenim slučajevima, korisnik nema obavezu  da prijavljuje let, već može postaviti opremu na parcelu i krenuti sa radom. Ove preporuke nisu slobodna iskustvena procena, već su zaposleni u "Livoni" dobili ove smernice od Direktorata za  civilno vazduhoplovstvo. To znači da se u poljoprivedne svrhe dronovi mogu slobodno koristiti, ali ni u kom slučaju da korisnik može da lansira dron iz sela kako bi do parcele došao tako što će prelatiti kuće, to nije dozvoljeno. Takođe i to da li će korisnik registrovati dron ili ne, ostaje da odluči sam, u zavisnosti od toga da li je spreman da preuzme rizik od nastanka eventualne štete prema trećim licima.

‍