31. JUMTO u znaku inovacija s EIMA sajma i snabdevanja i potreba mehanizacijom u Srbiji

I ove godine, prvi petak u decembru na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, nakon godinu dana pauze kada je obeleženo 60. godina Departmana za poljoprivrednu tehniku, bio je u znaku traktora i poljoprivredne mehanizacije, a sve u okviru naučnog skupa Pravci razvoja traktora i obnovljivih izvora energije JUMTO, koji je održan 31. put u organizaciji Društva za pogonske mašine, traktore i održavanje i Društva za razvoj i korišćenje biogoriva.

31. naučni skup Pravci razvoja traktora i obnoviljivih izvora energije otvorio je prodekan za razvoj i saradnju s privredom Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu prof. dr Ivan Pavkov koji je pozdravljajući učesnke podsetio da se na ovom događaju prezentuju rezultati i vode diskusije  o novim pravcima razvoja u oblasti traktora  i obnovljivih izvora energije

-Indstrija trakotra i poljoprivrednih mašina kao osnovni element poljopirvedne mehanizacije uvek je bila vodeća u  implementaciji najnovijih naučnih otkrića. Danas je nosioc promena, optimizacije i potrošnje integracije obnovljivih izvora energije kao i uvođenju diigtalnih alata i veštačke  inteligencije u poljoprivednu proizvodnju. Poljoprivreda  je jedna od ključnih proizvodnih delatnosti srpskog agrara, koja se suočava  sa izazovima smanjenja CO₂, optimizacije potrošnje resursa i postizanja energetske efiksnosti. Korišćenje OIE kao što su biogoriva, solarna i vetro energija kao i biomasa u poljoprivredi, postaje sve važnija za smanjenje negativnog uticaja na životnu sreidnu, dok istovremeno  omogućava veću energetsku efikasnost i  održivost poljoprivede sveukupno. Istraživanje i razvoj novih rešenja u oblasti precizne poljoprivede, energetska  efikasnost, OIE, smanjenje ugljeničnog otiska na životnu sredinu, su zadaci projektnih istaživača Poljoprivrednog fakulteta koji danas daju svoj doprinos razvoju poljoprivede, rekao je prof dr Ivan Pavkov.

Najviše učesnika na Skupu uobičajeno su inžinjeri poljoprivedne tehnike, među kojima, kako je u svom obraćanju naglasio doc. dr Zoran Stamenković, direktor Departmana za poljoprivrednu tehniku, postoji posebna vrsta kolegijalne povezanosti. To posebno dolazi do izražaja kada postoji neki problem koji se upravo zahvaljući kolegijalnosti najčešće reši sa dva-tri telefonska poziva. Stamenković smatra da je to jako dobro, jer kada se ukaže neka prilika svako treba da da svoj lični doprinos i osnaži kolektivnu vezu i na taj način uradi nešto. Kao veoma dobar primer kolegijalnosti jeste i JUMTO koji osim što je prilika da se čuju, ne samo informacije koje daju odgovor u kom pravcu se razvijaju poljoprivedne mašine, već i prilika da se kolege sretnu i osnaže međusobne veze.

Industrija 5.0 u fokusu razvoja poljopirvedne mehanizacije 

-Najznačajniji događaj ove jeseni u Evropi, u oblasti poljoprivredne mehanizacije je bio međunarodni sajam EIMA u Bolonji. Tema sajma  bila je Industrija 5.0, odnosno dvostruka tranzicija, digitalna i zelena. Sva digitalna tehnologija treba da bude namenjena za izgradnju održivog i otpornijeg društva i ekonomije, odnosno da bude više okrenuta ka čoveku, rekao je u uvodnom izlaganju predsednik Društva za pogonske mašine, traktore i održavanje prof. dr Lazar Savin.

Izazovi u sistemu proizvodnje hrane, kako je prof. dr Savin naglasio su socijalni, ekološki i preduzetnički. U bliskoj budućnosti treba nahraniti 10 milijardi ljudi, pri čemu je trenutno preko 2 milijarde ljudi gojazno, dok istovremeno 800 miliona pati od gladi. 35% dece mlađe od 5 godina zaostaje u razvoju, a trećina hrane se baca. Pored toga, proizvodnja hrane učestvuje sa 26% u emisiji gasova koje izazivaju efekat staklene bašte. Od ukupnog broja startapova u EU samo 3,4% su u oblasti prehrambene industrije, a 9 od 10 propada zbog nedostatak potrebe tržišta za njihovim proizvodima.

-Na konferenciji Cluba Bolonja održanoj na sajmu EIMA; diskutovalo se o položaju Evropske unije u svetu i mogućim pravcima razvoja. Mario Dragi u svom planu, navodi da se zaostajanje Evropske Unije može prevazići inovacijama i preduzetništvom. U tu svrhu osnovan je i Evropski institut za inovacije i tehnologiju (EIT) sa ciljem da se pokrenu inovacije podržavajući preduzetnike, inovatore i studente da svoje najbolje ideje pretvore u stvarnost. Mrežu instituta čine industrijske kompanije, visokoškolske ustanove, istraživački centri i neprofitne organizacije, koji su angažovani na inovacijama, obrazovanju, razvoju preduzetništva i promociji u medijima. U oblasti proizvodnje hrane identifikovane su tri prioritetne oblasti: diverzifikacija proteina, označavanje, pakovanje, transparentnost i regenerativna poljoprivreda, rekao je prof. dr Savin i zaključio da isti tip mreže treba ustanoviti i kod nas. Nažalost, kao je rekao, veliki proizvođači, koji su proizvodili pogonske mašine, traktore i univerzalne kombajne kod nas su nestali i sada su na tržištu prisutni samo proizvođači priključnih mašina. Postoji nekoliko proizvođača koji sklapaju poljoprivredne traktore, ali to nije prava proizvodnja u kojoj bi bio uključen veliki broj domaćih kooperanata.

-U Srbiji postoje fakulteti i instituti koji svojim znanjem mogu da pomognu proizvođačima razvojem mašina u svetlu dvostruke tranzicije, digitalne i zelene. Međutim, razvoj novih proizvoda je veoma skup. Zbog toga, naša država bi trebalo da izdvaja značajnija sredstva za subvencionisanje proizvođača i firmi u razvoju. Subvencionisanjem razvoja novih proizvoda, značajno bi se ubrzao razvoj i ojačala konkurentnost istih. Time bi se ispunila naša misija da se premosti jaz između inovativne tehnologije i praktičnih poljoprivrednih rešenja, osiguravajući da poljoprivrednici imaju pristup održivim i efikasnim inovacijama, zaključio je prof. dr Lazar Savin koji je održao i posebno predavanje u okviru kog je govorio o nagrađenim inovacijama na sajmu u Bolonji, ali i o stanju opremljenosti i potrebama poljoprivredne mehanizacije u Srbiji.

 74 odsto traktora u Srbiji starije od 20 godina

Rezultati Popisa poljoprvrede sprovedenog u 2023. ukazuju da u Srbiji ima 480.000 dvoosovinskih i 168.000 jednoosovinskih traktora kao i 48.000 kombajna. Prema podacima, skoro 74% traktora je starije od 20 godina, kao i 45% kombajna. Od 10  gazdinstava koja koriste traktor u proizvodnji, sedam njih imaju traktor u vlasništvu, a tri ne. Prema proceni stručnjaka u pogledu perioda obnavljanja traktora, dr. Savin je naveo da ako se posmatra period 20 godina, da bi u poljoprivednu proizvodnju bilo potrebno uvesti 25.000 traktora, a ako bi se posmatrao period od 25 godina, trebalo bi godišnje u proizvodnju uvesti 20.000 novih traktora što nije malo. 

Situacija na terenu ukazuje da je zadovoljavanje ovih potreba na znatno manjem nivou. Tako se u periodu od 2010. do 2023. uvozilo u proseku između 2.500 do 3.500-4.000 novih i polovnih traktora godišnje. Postavlja  se pitanje, kako to, da treba 20.000  a 4.000 traktora samo ulazi na tržište. Pitanje još više dobija na značajau ako se pogleda da u Srbiji postoji 508.000 poljoprivednih gazdinstava i oko 2.500 pravnih lica i  preduzetnika koji se bave poljoprivrednom proizvodnjim. Na ovo, veliki uticaj imaju i subvencije za podsticaj biljne proizvodnje, koje su svojim ograničenjima u vidu površina doprinela usitnjavanju poljoprivednih gazdinstava, pa se dobija nerealna slika o pravom broju gazdinstava kao i površini koju obrađuju.

Savin smatra, da ako država bude želela da stvarno da neka sredstva kroz stragegiju, kroz neka ulaganja, mora se ponovo uraditi popis. Takođe, nisu potrebna ograničenja u vidu površine poljoprivrednih gazdinstava, a potrebno je uraditi i rejonizaciju gde bi bilo jasno naznačeno po regionima koje kulture treba uzgajati kao i koju poljoprivednu mehanizaciju je potrebno tu koristiti. Potrebno je obratiti pažnju i na starosnu strukturu nosioca poljoprivrednih gazdinstava. Prema podacima Popisa skoro 45% su nosioci gazdinstava stariji od 65 godina.

U Srbiji proizvodnja samo priključnih mašina, traktori se samo sklapaju

U Srbiji nema proizvođača traktora, postoje samo montažne linije ali to nije prava proizvodnja, jer nema uključene kooperacije domaće industrije. Jedino što  je ostalo, su proizvođači mašina koji su udruženi  u neka društva ili  deluju  samostalno, a koji su našli svoje mesto na domaćem kao i tržištima u regionu. Kako su kapaciti proizvodnje veći, mnogi od ovih proizvođača su izvozili mašine i na druga tržišta, na primer Kazahstana i Uzbekistana, ali kad je počeo rat između Ukrajne i Rusij,e ova tržišta su izgubljena. Prof. dr Lazar Savin smatra da bi proizvođači mogli da se okrenu zapadnom tržištu, jer tamo imaju šansu da nađu svoje mesto pre svega sa cenom. Takođe, subvencionisanje razvoja novih proizvoda od strane države je jedini način da se stvori neki povoljan privredni ambijent u kojem naši poljoprivredni proizvođači ne bi zavisili od inostranih, smatra Savin, jer nama puno toga u ponudi po pitanju priključnih mašina koja odgovaraju malim poljoprivrednim proizvođačima, onim koji obrađuju 5, 10 i 20 ha, jer oni ne mogu da kupe mašinu samostalno, koja košta recimo 30.000 evra.

 Pad na tržištu odraz stanja poljoprivrednika

Drugu, pa može se reći i treću godinu za redom nepovoljno stanje poljoprivednih proizvođača reflektuje se na tržište poljoprivredne mehanizacije. Tako je prema podacima Poslovnog udruženja uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije, a na osnovu podataka o uvozu Uprave carine zabeležen pad u uvozu najvećeg broja tipa mašina. Posebno je osetan pad u uvozu traktora, gde je u prva tri kvartala 2024. zabeležen pad uvoza traktora koji prelazi 35%, a posebno je značajan pad uvoza tratkora zapadnih proizvođača koji koji bezmalo dostiže 58%. Pad prodaje mehanizacije, prema podacima PU AMI nije samo vidiljiv u Srbiji već i  u Evropi pa i svetu što se odražava negativno i na proizvodnju poljopirvednih mašina. Na pad prodaje u Srbiji u 2024. najvećim delom uticalo je nespremnost poljoprivrednih proizvođača da investiraju u nabavku novih proizvoda, ali i skroman budžet subvencija takozvanih Nacionalnih mera za nabavku mehanizacije kao i pomeranje objavljivanja poziva za IPARD III, a neizostavno je pomenuti i niske otpkupne cene poljoprivednih proizvoda kao uz smanjene prinose posebno jarih biljnih vrsta. Nasuprut iznetom mišljenju da ponuda  mašina nije zadovoljavajuća po pitanju mašina manjih radnih zahvata kao i o onim cenovno povoljnijum demantuje PU AMI, navodeći da članice nude široku paletu mašina različitih radnih zavata u širokom cenovnom dijapazonu. 

Na Naučnom skupu Pravci razvoja traktora i obnovljivih izvora energije Jumto, prisutni su bili u prilici da od predstavnika Agencije za bezbednost saobraćaja, dipl. Inž Edina Šehovića saznaju koje novine se planiraju i  očekuju u 2025. a u vezi su sa poljoprivrednim mašinama i traktorima. Kako je najavio Edin Šahović sledeće godine se očekuje, kao rezultat saradnje ABS-a, MUP-a, MGSI i PU AMI izmena propisa u pogledu učešća kombajna u saobraćaju, koji će dozvoliti učešće kombajna ukupne širine veće od 3,5 m (širina bez hedera/adaptera) u saobraćaju pod pratnjom, zatim ograničenje uvoza u pogledu emisije izduvnih gasova gde se očekuje uvođenje Euro 1 standarda, kao izmene u vezi homologacije odnosno promene sadržavaja potvrde za specijalni tip gde se očekuje proširenje WVTA bez roka važenja.

Takođe prisutni su bili u prilici da saznaju pobednike Traktora godine 2025 koje je ove godine po prvi put imalo šest kategorija, zatim o Primeni veštačke inteigencije u poljoprivredi, projektu Virtuelna realnost u poljoprivredi, zatim zagađenju vazduha u stočarskoj proizvodnji kao i o gorivima u zelenoj tranziciji transpostrnog sektora. 

‍