Uz 3D analizu terena do rešavanja problema vodoleža na parcelama

 Problemi vodoleža na njivama neretko remete poljoprivrednu proizvodnju nanoseći značajne štete. Da bi se problem pojave vodoleža rešili moraju se poznavati okolnosti zbog kojih nastaju, kako bi znali koje mere je potrebno preuzeti. Poznavanje okolnosti podrazumeva dovoljno dostupnih podataka koje obezbeđuju prostorne analize, a najmerodavnije su trodimenzionalne, 3D analize.  3D analize tokova površinskih voda  i vodoležina na parcelama su teme koje pripadaju geodetskim uslugama za preciznu poljoprivredu. Uspešno, godinama unazad, obezbeđivanjem ovih podataka i njihovim analizama za korišćenje u poljoprivrednoj proizvodnji bavi se beogradsko preduzeće Livona.  

Gde, kada i kako nastaju vodoleži na parcelama?

Da bi se prevazišao pomenuti problem nastanka vodoležina na parceli, koriste se geodetske usluge koje se zasnivaju na modeliranju terena primenom preciznog laserskog snimanja. Na osnovu ovog snimanja, podsebnom obradom podataka u profesionalnim geodetskim softverima,  dobijaju se putevi površinskih voda koji daju odgovore kojim putem otiču površinske vode, gde se zadržava voda i kako rešiti ovaj problem. Pojava površinskih voda je tipična za područja u blizini Dunava i Save i dešava se da se da voda ostaje na parcelama u jako dugom periodu. Obično su, po rečima Ljubiše Adžemovića, tehničkog direktora u preduzeću Livona, parcele suve kada se radi setva, ali u periodu žetve prisutne su vodoleži i tada malo šta može da se uradi. Postoji više razloga zbog čega dolazi do njihove pojave. Pre svih, uzrok je neravan teren, nastao tako prirodno ili ljudskim delovanjem. Zatim teren može biti i zapušten iz raznih razloga, te dolazi do pojave  niske i visoke vegetacije u kanalima, pogotovo u onim kanalima prepuštenim sami sebi, koji se ne održavaju. Jedan od problema je što većinom kanala upravljaju javna preduzeća i korisnik tada ne može ništa da uradi na održavanju kanala. Tako se dešava da kanali ostaju zagušeni, zatrpani i voda nema gde da ode. Takođe, obradom zemljišta se dešava da se polako podižu nasipi ka kanalima i nekada ravne njive, gde je voda oticala bez problema, postaju tepsije u kojima se zadržava voda.

-  Našim snimanjima pokušavamo da  ustanovimo pravo stanje na terenu. Navešću jedan ekstremni primer.  Snimanje je pokazalo da voda koja dolazi na parcelu, pre toga protiče kroz dve susedne parcele. Kada korisnik stoji kraj svoje parcele i vidi vodu, on ne može da zna da je problem na drugoj strani i da recimo voda dolazi iz tačke koja je na 500 m udaljenosti. Snimanje koje radimo zapravo daje šansu da korisnik potpuno sagleda širi prostor, ne samo svoju parcelu, i tačno ustanovi odakle voda dolazi. Problemi pojave vodoleža nastaju i zbog zatrpavanja državnih kanala, koji su prethodno prihvatali suvišnu vodu, a sada se na njihovom mestu pojavljuju trajne vodoleži. Tako smo snimanjem parcele sa vodoležinom uočili da je problem nastao jer je neko odlučio da zatrpa kanale kako bi dobio dodatnih 1,4 ha za obradu zemljišta. Kao rezultat 30% površine parcele završilo je pod vodom. Na parceli od 100 ha dobijeno je 1,4 ha površine, a potopljeno 30 ha. Najbrže rešenje je da se teren uredi tako da voda otiče prirodnim  putem, da se ukloni rastinje koje sprečava odlazak vode, da se kanali očiste i ponovo imaju svoj kapacitet da prime vodu, a tamo gde je potrebno da se iskopaju novi kanali. Opcija je i periodično ravnanje zemljišta, ali to je u principu najteži i najskuplji postupak, kaže Ljubiša Adžemović.

‍

Visoko precizna tehnologija snimanja - lidar

Za 3D snimanje terena stručni tim Livone koristi lasersku tehnologiju – lidar – koji se postavlja na profesionalni dron za geodetski premer, kojim se iz vazduha snima željeni prostor. Pre snimanja planiraju se sesije premera, kako bi dron znao šta je njegov zadatak. Mogu se snimati površine (parcele i šira okolina) ili koridori (npr. samo kanalska mreža). Rezultat snimanja lidarom je tzv. oblak tačaka na osnovu kojeg se kreira 3D model terena i to vrlo precizno, sa tačnošću od nekoliko centimetara. Dragocena osobina lidara je mogućnost merenja kroz vegetaciju, zahvaljujući tome što se emitovani laserski zrak odbija od lišća i kroz više odbitaka stiže do zemlje, a zatim vraća do lidara u dronu. Tako se površina terena može snimiti i kroz visoku vegetaciju, pa se u šumi dobija visina tla, a u kanalu obraslom barskom vegetacijom visina vode. U zavisnosti od složenosti terena, Livonin tim snima čak 100 do 300 tačaka po m², što omogućuje veoma precizne analize visina tla i puteva oticaja površinskih voda. Rezultati snimanja pregledaju se zajedno sa korisnikom, vlasnikom imanja, opisuje se zatečena situacija, ukazuje na otkrivene uzroke problema i predlažu moguća rešenja. Praksa je pokazala da rezultati ovih snimanja i analiza, odnosno usluga Livone, vode boljim prinosima i većim prihodima na parcelama korisnika.

Od vodoleža i zaparloženog zemljišta do prinosa pšenice 7 t/ha u prvoj godini

Da bi se rešio problem vodoleža na zemljištu koje nije obrađivano 50 godina, poljoprivredno gazdinstvo Davida Mihalja iz Boljevaca, koje je ove parcele uzelo u zakup na 10 godina, angažovalo je tim Livone kako bi uradili snimanje parcela. Cilj snimanja LiDAR tehnologijom bio je da se ustanovi kojim putem ide voda na parceli i gde su optimalni pravci za iskop novih odvodnih kanala.  

- Na osnovu Livoninog snimanja i proračuna puteva vode, projektovane su pozicije novih odvodnih kanala, uvažavajući princip minimalnih zemljanih radova. Sopstvenom mehanizacijom David Mihalj je iskopao oko 3 km novih kanala, širine 2, 5 m, sposobnih da prime i odvedu velike količine vode. Zemlja koja je iskopana iz novih kanala, iskorišćena je za popunjavanje usamljenih vodoležina u parceli ili postizanje željenog nagiba koji usmerava vodu prema kanalu, sve to na osnovu snimanja i 3D analiza Livoninog geodetskog tima. 

  Konačan rezultat opravdava uloženo: od zaparloženih parcela, njiva pete i šeste klase, u prvoj godini proizvodnje ostvaren je prinos 7 t/ha pšenice, potvrdio je David Mihalj.

Analize realnih granica parcela u poljoprivredi

 Livona već duže od deceniju, tačnije od 2014., radi analize parcela, odnosno preciznije rečeno određivanje realnih granica parcela koje se koriste u ratarskoj proizvodnji. Neretko se dešava da granice parcela koje su upisane u Katastar odstupaju od realnih, a to može dovesti do problema u praksi.

-Precizno određivanje realnih granica parcele koje radimo, može se primenjivati u ratarstu za navigaciju poljoprivredne mehanizacije ili za korišćenje dronova za prskanje useva, koji stiču sve veću popularnost. To je potrebno zato što se zvanične katastarske granice retko kada poklapaju sa realnom situacijom na terenu i granicama zemljišta koje se obrađuje. Uobičajeno postoji neki kanal, šumarak, bunar, nešto što  praktično smanjuje parcelu i kada bi se radilo na osnovu katastarskih parcela, ne bi se koristila realna informacija. Tako našom uslugom poljoprivredne mašine dobijaju precizne granica za navigaciju, odnosno dronovi dobijaju precizne oblasti za tretiranje biljaka. Tako na primer, kada  se dron šalje u akciju,  on radi potpuno automatski, uvažavajući zadate granice u kojima sme da leti i radi, granice oblasti izuzeća koje sme da preleti, ali ne i da tretira, kao i granice prepreka koje mora da zaobiđe. 

Poznavanje realnih granica obradivih površina važno je i zbog pravilnog planiranja. Tako se nabavka svih inputa za sezonu može precizno izračunati na osnovu realnih obradivih površina, a ne onih katatarskih (koje su tipično veće od realnih), što vodi velikim uštedama.