Na EIMA International ukazano na nepovoljnu situaciju na tržištu poljoprivredne mehanizacije

Od prve konferencije koju je tradicionalno organizovala FederUnacoma veče uoči otvaranja sajma u Bolonji, tako i narednih dana među izlagačama se uprkos dobroj poseti, osetilo nezadovoljstvo u ovogodišnjem poslovanju kao i neizvesnost sutrašnjice, s obzirom na to da su u ovom periodu kod mnogih izostale porudžbine po modelima kakvi su bili zastupljeni ranijih godina. Više puta na sajmu se čulo i o teškoćama onih koji proizvode različite komponente i delove koji su sastavni delovi mašina te se redovno snabdevanje proizvođača takođe dovodi u pitanje. Na sajmu se govorilo i o smanjenom kapacitetu rada fabrika, kao i najavljenim zimskim odmorima koji će biti duži nego obično.

Da je situacija na tržištu poljoprivrednih mašina ne samo Evrope već i sveta kada je u pitanju prodaja nezavidna, potvrđeno je na konferenciji. Iako je tom prilikom prezentovan novi izveštaj FederUnacoma, Asocijacije koja okuplja italijanske proizvođače poljoprivrednih mašina i koja je ujedno glavni organizator sajma EIMA International, on nije ukazao na povoljniju tržišnu situaciju u odnosu na raniji period tokom godine. Na sektor poljoprivrednih mašina se i dalje direktno oslikava uticaj varijabli na ekonomije poljoprivrede i industrije. Prošle i ove godine, na stanje industrijskog sektora su uticali povećanje troškova za nabavku materijala i snabdevanja energijom što je povezano s geopolitičkim faktorima, kao i ratom na Srednjem Istoku. Istovremeno, restriktivne monetarne politike koje su primenjene kako bi uticale na inflaciju, smanjile su pristup kreditima i dodatno usporile investicije.  

 Svetska poljoprivreda ostala na istom nivou produktivnosti

Istovremeno, poljoprivredna ekonomija nije ostvarila značajniji napredak kada je reč o  proizvodnji i produktivnosti. Na konferenciji je naznačeno da se poljoprivredne 2024/2025 godine očekuje da bude na istom nivou kao prethodne, po pitanju proizvodnje žitarica (-0.05%) sa povećanjem proizvodnje u Australiji (žita), USA (kukuruz) i Indiji (pirinča), ali sa generalnim padom proizvodnje u Evropi (-7%) zbog nepovoljnih vremenskih prilika. U 2024. proizvodnja mesa zabeležila je skromno povećanje (+0,7 %) zahvaljujući Južnoj Americi i Okeaniji koje su nadoknadile pad proizvodnje u Kini, Severnoj Americi i Evropi.   

Situacija u poljoprivredi i sektoru industrije je uticala i na globalno tržište poljoprivrednih mašina. Povećanje troškova mehaničkih komponenti, znači po scenariju FederUnacoma koji je predstaljen u Bolonji, da u kombinaciji sa teško pristupnim kreditima i nepovoljnim trendom u primarnom sektoru, vodi ka smanjenom investiranju u nove tehnologije.

Pad prodaje traktora 12 odsto na globalnom nivou

Prema podacima AgriEvolution organizaciji koja predstavlja glas više od 6.000 kompanija proizvođača poljoprivednih mašina u svetu, u prvih šest meseci na svetskom tržištu zabeležen je pad u ukupnoj prodaji od 12% u odnosu na isti period tokom 2023. Podaci takođe ukazuju da su sva referentna tržišta zabeležila pad u prodaji. Tako je tržište Indije koje je imalo konstantan uzlazni trend u prodaji ostvarilo pad u prodaji traktora za 10%, dok je u SAD zabeležen pad od 12%. I tržište Zapadne Evrope ima pad u prodaji koji se razlikuje od države do države. Pad u prodaji traktora zabeležen je i u Japanu (-28%), Kanadi (-16%), Rusiji (-32%).  Najveća evropska tržišta, Francuska i Nemačka su takođe imala pad, mada u različitim udelima. Tako je u Francuskoj zabeležen pad u prodaji od 8%, a u Nemačkoj 1% što je i najmanji pad u prodaji traktora u celoj Evropi, dok je značajan pad od 20% zabeležen u Turskoj, kao i u Poljskoj gde iznosi -21%.  

Iako još nema potpunih podataka za drugu polovinu 2024. ne očekuje se promena trenda u ponašanju tržišta. Procenjuje se da ukupna prodaja traktora u 2024 neće biti veća od dva miliona jedinica. To je najmanji nivo prodaje od 2016. U periodu od 2017. do 2023. broj prodatih traktora na globalnom nivou je bio oko 2,2 miliona, a pik u prodaji je ostvaren 2021. kada je na tržišta plasirano 2,5 miliona i 2022. 2,4 miliona.

Uprkos trenutnom trendu, kako je na konferenciji ocenila Marijatereza Maskio, predsednica FederUnacoma, u budućnosti se očekuje rast, s obzriom na to da na tržište utiču ciklični faktori, kao i činjenici da će do 2050. svetska populacija dostići 10 milijardi ljudi. To znači da je potrebno, u tom periodu, povećati poljoprivrednu proizvodnju za 50 odsto u poređenju sa trenutnim nivoom što se ne može ostvariti bez primene savremenih tehnoloških rešenja.

Sektor poljoprivrednih mašina, kako je naglasila predsednica FederUnacoma, se suočava sa krucijalnim izazovom, ne samo kada se radi o povećanju poljoprivredne proizvodnje, već takođe i njene održivosti. Sektor poljoprivrednih mašina mora proizvoditi tehnologije koje će u radu biti prilagođene očuvanju životne sredine i kontekstu klimatskih promena. Na taj način, kako je naglasila Marijatereza Maskio, nove tehnologije će podržati poljoprivredu u reševanju problema u vezi sa nedostatkom vode i gubitka plodnosti zemljišta.

Izbor Donalda Trampa nada ili novi izazov  evropske poljoprivrede

Prvi dan sajma EIMA International u Bolonji, vest da je Donald Tramp pobednik izbora u SAD, uneo je optimizam među proizvođačima mašina. Među njima, je mnogo onih koji su ovaj izbor videli kao šansu za zasutavljanje ratnih sukoba i ponovno otvaranje tržišta pod sankcijama u budućnosti. Međutim, prema onome što se čulo dva dana nakon izbora, tokom konferencije  posvećene izazovima evropske poljopirvrede, na kojoj su učestvovali predstavnici Odbora za poljoprivredu Evropskog parlamenta  optimizam proizvođača je doveden u pitanje, s obzirom na to da je najavljeno povećanje carina na uvoz robe iz Evrope u SAD.

-Moguća nova politika carina može negativno da utiče na sektore kao što su poljoprivredno-prehrambeni, koji je u ovoj godini iz Evrope dostigao izvoz u vrednosti 200 milijardi evram rekao je Paolo De Kastro, predsednik Filiera Italia. Kastro je tom prilikom podsetio učesnike da je Evropa krenula putem Zelenog dogovora i pitanje koje mora da postavi jeste da li će cilojeve na tom putu biti moguće pomiriti sa ciljevima Trampove administracije.

O pitanju uvođenja carina govorio je i Karlo Fidanca, takođe član odbora za poljoprivredu Evropskog parlamenta koji je tom prilikom naglasio važnost ovog pitanja. Ujedno, Fidanca je podsetio da je prvo Trampovo predsedništvo politiku carina primenjivalo selektivno u skladu sa bilateralnim sporazumima između zemalja, te bi ako bi to ostalo tako Italija mogla da ima političku ulogu koja bi joj omogućila da zaštiti sebe u poljoprivredno-prehrambenom sektoru. S ovom konstatacijom se nije složio Dario Nardela, takođe član Odbora za polljoprivredu EP, koji je upozorio na opasnost od podele evropskih zemalja u pogledu trgovinske politike.

Sve u svemu sajam EIMA International je završen, ali bez konkretnih ideja za oporavak prvenstveno evropskog tržišta poljoprivredne mehanizacije. Iako nije bilo konkretnih predloga, oporavak tržišta se prema nekim stručnjacima očekuje u drugoj polovini sledeće godine.

‍