Da li se pored svega očekuje i povećanje cena poljoprivrednih mašina u 2026?

Ratni sukob na Bliskom istoku iz dana u dan donosi neizvesnost i diktira cenu energenata kao i drugih sirovina. Takođe sukobi, što je poznato i od ranije, utiču na pomorski transport proizvoda i sirovina iz Azije. Tako se cena kao i period transporta, na primer iz Kine, neretko menjaju tokom transporta te naručilac robe, ne zna krajnju cenu unapred. Kada je reč o transportu, porasla je cena i kamionskog transporta u Evropi i kod nas, što se i očekivalo s obzirom na rast cene goriva kao i drugih problema u vezi sa regulativama dozvoljenog broja dana u Evropskoj uniji za vozače koji dolaze iz trećih zemalja.

 Od početka godine došlo je i do blagog povećanja cena čelika u Evropi, ali se prema najavama očekuje novo povećanje cene, pogotovo ojačanih čelika. Treba spomenuti i to da su neke evropske zemlje, kao Nemačka, odlučile da čelik preusmere na proizvodnju oružja na uštrb automobilske, a može se očekivati uticaj i na druge industrije.  

U trećem kvartalu ove godine i cene plastike u Evropi su doživele nagli porast. Cene PE i PP su povećane za 200 do 300 evra po toni, a neke prognoze ukazuju na dalji rast, što se takođe objašanjava sukobima na Bliskom istoku. Na sve ovo, faktore koji utiču na finalnu cenu industrijskih proizvoda u Evropi, među kojima su i poljoprivredne mašine trag ostavljaju i povećane carine uvoza u SAD, tržište na kom je mnogo evropskih proizvođača plasiralo značajan deo proizvodnje.

Shodno svemu ovom sasvim je logično pitanje: Da li se u 2026. može očekivati novi rast cena poljoprivredne mehanizacije?  

Uprkos svim ovim faktorima, proizvođači poljoprivrednih mašina u Evropi nisu najavili značajnije povećanje cena, osim u zadnjem kvartalu 2026, za planiranih 2 do 3% što je u skladu s inflacijom i što je uobičajena praksa. Iako je među proizvođačima poljoprivrednih mašina bilo i onih koji su zahtevali veće povećanje, odluka je da se zadrže cene s obzirom na situaciju poljoprivrednika, odnosno dugotrajnoj stagnaciji cena poljoprivednih proizvoda, posebno žitarica. Osim toga, većina proizvođača mašina je sirovine za ovu godinu obezbedila prošle godine, pa trenutna povećanja sirovina nemaju toliki uticaj.

 Uprkos stagnaciji cena poljoprivrednih mašina opšti indeks poslovne klime za industriju poljoprivrednih mašina u Evropi, prema aprilskom izveštaju CEMA-Asocijacije evropskih proizvođača mašina,  nastavio je da opada nakon što je prvi put od rasta pre godinu dana ušao u negativnu teritoriju. U aprilu 2026. godine, indeks je smanjen sa -2 poena na -6 poena (na skali od -100 do +100). Nakon korekcije očekivanja prometa naniže za narednih šest meseci, utisak je da je sada pogođeno i trenutno poslovanje.

Osim toga, očekivanja u vezi sa budućim porudžbinama pala su na najniži nivo u poslednjih nekoliko meseci. U međuvremenu, jedna trećina evropskih proizvođača očekuje manje porudžbina u narednih šest meseci, a samo petina predviđa povećanje. Najveće pogoršanje se primećuje u segmentu mašina za obradu zemljišta koji se nalazi u najtežoj poziciji među svim sektorima. Nasuprot tome, poslovna klima za mašine koje se koriste u stočarskoj proizvodnji se ponovo značajno poboljšala i rangira se daleko iznad proseka u poređenju sa drugim segmenata.

Zbog cene poljoprivrednih proizvoda nove savrmene mašine su mnogim proizvođačima nedostižne, pogotovo ratarima. Ovo se odnosi posebno na savremene, tehnološki moderne mašine na kojima se ugrađuju različiti elektronski kontrolni sistemi i alati koji obezbeđuju prikupljanje podataka, povećavaju efikasnost i podižu komfor, ali i ukupnu cenu. Nedavno je i predsednik SAD, Donald Tramp zahtevao od proizvođača traktora u Americi, grupacije CNH, AGCO, John Deere da snize cene traktora zu objašnjenje da je skupa oprema koja se ugrađuje nepotrebna. Činjenica je da traktori nižeg tehnološkog nivoa, (mehanička transmisija, motor niske emisije izduvnih gasova, mehnaički upravljivi hidraulični ventili) imaju nižu cenu od kompleksnijih, s naprednijom, savremenom opremom. Ovakve, cenovno povoljnije traktore nude proizvođači iz Kine i Indije, a zahvaljujući činjenici da tržištu EU nude modele s pogonom koji zadovoljava propise po pitanju emisije izduvnih gasova, evropski proizvođači su dobili ozbiljnu konkurenciju. Da je to tako ukazuje više podataka, među njima i onaj koji govori da je na primer Slanika (Solis) dostigao 10. poziciju po udelu na tržištu traktora u Nemačkoj što nije zanemarljivo. Na ovo se nadovezuje i izjava Mariatereze Maskio, predsednice FederUnacoma-Udruženje italijanskih proizvođača poljoprivednih mašina i opreme, na ovogodišnjoj promociji sajma EIMA u Bolonji, koja je istakla da je Kina dostigla 9% udela na evropskom tržištu 2025. godine i 12% udela na italijanskom tržištu, nudeći jeftine tehnologije.

Ozbiljnoj konkurekciji s Istoka, verovatno kao nigde druge u Evropi, svedoči i domaće tržište na kom se iz dana u dan povećava broj brendova, proizvođača traktora iz Kine.

Na domaćem tržištu u ovoj godini, uprkos svim dešavanjima, nije primetan rast cena, čak je više dobavljača korigovalo cene robe u odnosu na ranije. Tako na primer Kite doo ima trenutno podršku svog principala, kompanije John Deere, što se odražava na krajnu cenu.

Ipak, ostaje neizvesnost za narednu godinu s obzirom na sva dešavanja i činjenica je da će ona, pre svega različiti sukobi uticati na celokupnu industrijsku proizvodnju, pa i proizvodnju poljoprivrednih mašina. Kada je reč o domaćem tržištu, za njegovo pokretanje najbolji lek bi bilo povećanje cena poljoprivrednih proizvoda pre svega žitarica, kao i dobar rod u 2026. što zavisi takođe od više faktora koje nažalost niko ne može da predvidi. Po procenama stručnjaka za sada se nažalost ne očekuje rast cena žitarica, te nam ostaje da se nadamo da će nas suša zaobići ove godine. Sve u svemu sabiraćemo bilans početkom 2027. za ovu godinu, a na predstojećem Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu ćemo na osnovu ponude i potražnje steći sliku gde smo, jer prodaja mašina je ogledalo položaja poljoprivrednika.

‍